BREME PROSLOSTI
Želeo je baš nju, al iskreno!
Hodala je po ivici noža.Da je samo malo ranije, prošetala po sokacima znala bi da je tu kratko i da ga put vodi dalje. Sama i željna nežnosti izgubila je nadu, te je postala nezainteresovana za život koji se živeo oko nje.
Srce joj je mimo volje zaigralo, osmeh zatitrao, ruke se same ispružile...
Nije mogla protiv sebe, pritiskala je srce da se smiri, sakrila osmeh, spustila ruke i ...pustila ga da ode.
Ostala je opet sama, boreći se sa vetrenjačama prošlosti!
Коментари
Постави коментар